Potiču iz jugo-istočne Australije, a ima ih i u južnom Kvinslendu i Viktoriji.Gnezde se u rupama debala,u panjevima, pa čak i ispod krovova i na sličnim mestima.Veličina ovih papagaja je od 27-28 cm, a razlika među pojovima je, u odnosu na sve druge papagaje, veoma uočljiiva čak i kod veoma mladih ptica, još u gnezdu. Ženke su sivo-zelene, dok mužjaci imaju fluorescentno zelenu glavu i vrat, zelena leđa i rep sa crnim primesama, a grudi su intenzivno žute, dok im je nadrepni deo jarko crvene boje, krila su zelena sa tamno plavim rubovima tj. najdužim letnim perima.
Pored osnovne boje postoji i pastelno žuta mutacija koja je prisutna i na našim prostorima u volijerama naših odgajivača, pa čak i šarena mutacija, dok su poslednjih godina u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji uspeli da proizvedu i intenzivno žute, plave i bele mutacije kojih na žalost na našim prostorima još uvek nema zbog velikih cena, a i zbog nemogućnosti uvoza.
jedan par pevajućih papagaja pastelne mutacije
ženka je svetlija - levo, mužjak - desno
Ako se izuzmu tigrice i nimfe,pevajući papagaji su najčešće čuvana vrsta po volijerama naših avikulturista. Veoma su zahvalni za početnike zbog izuzetno finog karaktera i skromne ishrane, kao i lake uočljivosti polova kod veoma mladih ptica iako je, u odnosu na zrele ptice, intenzitet boja nešto slabiji. Mladi papagaji su polno zreli i spremni na parenje posle 6-8 meseci. Stariji i iskusniji odgajivači koriste ove papagaje za izlaganje retkih vrsta papagaja, na taj način što zamenjuju jaja, a s'obzirom da su pevajući papagaji izuzetni roditelji, uspešno odhranjuju do kraja mlade izležene iz poturenih jaja drugih papagaja.
U dupljama drveća ženka nosi od 4-8 belih jaja veličine 19x24 mm i leži na njima 20 dana. Mlade hrani sa puno pažnje i gotovo nikada ne napušta gnezdo, s tim što mužjak napola prevarenu hranu iz vojke povraća ženki u kljun, da bi je i ona po prevarivanju u svojoj vojci, prenela u kljunove mladih. Ptići napuštaju gnezdo posle 4 nedelje od izleganja i bivaju hranjeni naredne 2-3 nedelje od strane mužjaka. Oglašavaju se veoma prijatnim i dosta različitim, ali ne i bučnim pesmama, po čemu su i dobili ime i zapravo su od svih ostalih vrsta papagaja ''kanarici u telu papagaja''.
mužjak pevajućeg papagaja
Osnovna hrana im je proso, ovas, suncokret, kanarinsko seme, listovi maslačka, spanać, šargarepa, jabuka, kao i lišće sa grančicama peršuna, dok mlade treba dohranjivati mešavinom kuvanih rendanih jaja, mlevenog keksa i maka.Takođe moraju da dobijaju vitamine i minerale u čemu, po mom iskustvu prednjače kombinacije istih od veoma renomiranog proizvođača ''Vitamineral'' iz Belgije i ''Vitakraft'' iz Austrije, a mogu se nabaviti kod vrsnih odgajivača koji vode računa o zdravlju i vizuelnom izgledu svojih ljubimaca.
U prirodi pevajući papagaji ne menjaju partnera i međusobno kljunovima čiste perije, što je redak slučaj za ptice koje naseljavaju prostore Australije.
par pevajućih papagaja
(levo - ženka, desno - mužjak)
Nisu podložni crevnim parazitima, pa im samim tim ne treba davati preparate za prevenciju, a zbog prašine koju seme poseduje bez obzira koliko je čisto, trebalo bi im par puta godišnje dati rastvor hipermangana radi pročišćavanja disajnog trakta.
Kao kućni ljubimac, pevajući papagaj je jako zahvalna ptica, prvo zbog svoje veličine (ne treba mu veliki kavez), drugo zbog svoje prijatne naravi jer ne grize kao većina papagaja i što je najvažnije veoma je prijatnog i nebučnog oglašavanja. Važno je napomenuti da ovu vrstu papagaja treba kupovati u paru, jer tada njihova pesma dostiže pravi vrhunac, dok pojedinačna ptica zna da tuguje.
[b]Tekst preuzet sa sajta
http://www.parrotfactory.com
Pon Nov 23, 2009 10:20 pm
