Paramiksoviroza-Paramixovirosis

Када се почетком 80-тих година парамиксовироза по први пут масовно појавила у Европи,многи специјалисти су били изненађени и мислили су да је та тајанствена болест дошла из Јапана и Судана.Познати енглески научник D.J.Alexander из Централне ветеринарске лабораторије на Weybridgea,је тврдио да је та болест пренета са атипичног вируса са живине на домаће птице,или како су га енглези назвали Newcaestle Diseаsе. Птичју парамиксовирозу можемо поделити на 7 група:
ПМВ 1 - Вирус,атипичан за кокошке,познат са својим подтиповима
ПМВ 2 - Вирус,изолован од пилета у Калифорнији
ПМВ 3 - Вирус,изолован од ћурке Wiskonsis,а након тога и од кокошака,папагаја,врабаца и голуба
ПМВ 4 - Вирус,потврђен код патке у Хонг-Конгу
ПМВ 5 - Вирус,доказан код тигрице(папагај)у Јапану
ПМВ 6 - Вирус,изолован од голуба у Јапану
ПМВ 7 - Вирус,изолован од грлице у САД као и вирус код дивљих голубова.

Многи научници у Европи су писали о почетку појаве парамиксовирозе из треће групе ПМВ-3.Каснијим истраживањима је било доказано да је болест проузрокована из прве групе ПМВ-1,карактеристична за голубове.

ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ-Болест се преноси долетањем туђих голубова,преко голубова који су ношењем на изложбе били у контакту са зараженим голубовима,преко писмоноша који су такође учествовали на такмичењима,код трговине голубовима...Оболели голубови избацују вирус преко измета,слине и секрета из очију и носа.Зараза настаје најчешће код узимања контаминиране хране и воде,као и код удисања.Вирус може да се пренесе и преко голубара.Парамиксовироза има способност брзог ширења.Вирус се брзо преноси на многа јата ,посебно код слободних голуба, а у организму преболелих голубова,клицоноша,чекају нове генерације излеглих голубова.


КЛИНИЧКА СЛИКА-Парамиксовироза је карактеристична по појави воденастог пролива који захвата изведене голубове.За разлику од дијареје која се појављује код многих болести код голубова,овај је у виду воденасте зелене локве која се налази у средини измета.То није дијареја у истинском смислу значења јер више личи на одељак урина.Карактеристично за њу је да је цео голубарник мокар.Након недељу дана болест прелази у хроничну форму и почиње искривљење врата или шије,забацивање главе назад или у страну,слабост у ногама и крилима.
Оболели голубови заузимају необичне ставове телом,нервозно трепере,оштро реагују на звук и почињу да падају на земљу.
Штете од парамиксовирозе су велике и крећу се од 10-80 ,а зависе од вирулентности вируса и имунитета јата.
РЕЗУЛТАТИ АУТОПСИЈЕ-Ако су голубови угинули много брзо акутном формом,код аутопсије се не могу установити никакве промене.Може да се уочи само запаљење црева и евентуални тачкасти крвни изливи унутрашњих органа.Ако је од заразе прошло дуже времена налази се запаљење црева и стомака,оток и крвављење слезине и панкреаса.
ДИЈАГНОЗА-Клинички може да се само посумња на парамиксовирозу.Тачна дијагноза може да се успостави само у лабораторији,изолацијом вируса.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА-Код диференцијалне дијагнозе треба да се искључе друге бактеријске и вирусне болести,код којих постоји нервно растројство,авитаминоза "Б",поремећај код давања минералних састојака и остали разлози.


ЛЕЧЕЊЕ-Специфично лечење не постоји,зато што антибиотици не делују на вирусе.Може да се приступи систематичном лечењу давањем витамина"Б" и електролитима у води за пиће.Након престанка болести, кавез треба дезинфиковати са 2%-ним раствором на натријумовој основи или неким средством које убија вирусе.


ИМУНОПРОФИЛАКСА-Једина профилакса у борби против ове болести је ВАКЦИНАЦИЈА,када су голубови здрави.Вакцинација треба да се изврши од стране ветеринара специјалисте два пута годишње у јануару и јулу,као месецима који су најподеснији за такву врсту вакцинације.Ако је болест већ захватала јато онда се не треба чекати јули,који је најподеснији за вирусе,већ се мора вакцинација обавити раније како би се заштитили млади који излазе.За вакцинацију се користи вакцина за живину а постоји и специјално направљена вакцина за голубове.Једно мора да се нагласи а то је да вакцине које се дају у води за пиће нису добре за голубове.Добре су све вакцине које се дају поткожно.Разлика између њих је у времену неопходном за изградњу имунитета и његовог продуженог дејства.
Dr ULRIKE HAJL са Института за болести домаћих животиња на Минхенском Универзитету,у својој докторској дисертацији је испитивао различите вакцине против Newcastle болести код голубова и установио је да инактивирана вакцина изгради имунитет од 4 до 8 месеци.
Зато упозоравамо голубаре да вакцинишу своја јата на време,а то значи најмање 3 седмице пре изложбе или такмичења.Најбоље је да се то организовано ради од стране Савеза и друштава.Организатори изложби не треба да дозволе излагање невакцинисаних голубова.Све док постоји зараза не треба да се пустају голубови ван кавеза.









Preuzeto sa sajta Carska ptica..