Metode gajenja životinja!!!

Pod METODOM GAJENJA podrazumeva se smišljeno, plansko i trajno gajenje takvih domaćih životinja koje prema unapred utvrđenim načelima, spoljašnjem izgledu i proizvodnim osobinama, odgovaraju postavljenom cilju gajenja, odnosno koje uz što manji utrošak hrane daju više boljih proizvoda.
Sve metode gajenja dele se u dve velike grupe koje se dele u više podgrupa:

ODGAJIVANJE U ČISTOJ RASI

Gajenje u srodstvu
Gajenja van srodstva
Osvežavanje krvi
Linijsko gajenje

ODGAJIVANJE UKRŠTANJEM

Industrijsko ukrštanje
1.1. jednostruko
1.2. unakrsno ili naizmenično
1.3. rotaciono
Meliorativno
Pretapajuće
Kombinacijsko
Ukrštanje vrsta

GAJENJE U ČISTOJ RASI - opšte napomene

Parenje muških i ženskih životinja iste rase, soja, a novije vreme i istog proizvodnog tipa;
životinje su međusobno slične u najvažnijim morfološkim, fiziološkim i rasnim osobinama.
Potomstvo je vrlo slično roditeljima, odnosno poseduje tipične rasne karakteristike;
U genetičkom smislu ovo gajenje predstavlja sparivanje homozigotnih genetičkih konstitucija;
Ograničena mogućnost odabiranja usled smanjivanja varijabilnosti tokom vremena;
Promene su spore, ali sigurne - nema velikih iznenađenja;
Pravilan izbor roditeljskih parova doprinosi sigurnom unapređenju osobina;
Ovim postupkom se mogu sigurno očuvati autohtone rase u svom izvornom obliku, a pravilnom selekcijom i unaprediti;
metodom gajenja u čistoj rasi mogu se unaprediti i populacije plemenitih i oplemenjenih rasa boljih ili većih proizvodnih sposobnosti - ovaj postupak se primenjuje dokle god postoji zadovoljavajući selekcijski efekat;
Ovim postupkom se unapređuju osobine sa srednjim i visokim heritabilitetima
Kroz generacija se realizuje i iskorištava aditivni genetski efekat;
OVAJ POSTUPAK JE OSNOVA ZA SVE DRUGE METODE GAJENJA !!!!!



GAJENJE U ČISTOJ RASI ŽIVOTINJA VAN SRODSTVA

Parenje životinja iste rase koje međusobno nisu ni u kakvom srodstvu, tj. koje su u proseku manjeg stepena međusobnog srodstva u odnosu na prosečnu vrednost u populaciji;
Koristi se kako pri primeni metoda gajenja u čistoj rasi, isto tako i prilikom ukrštanja;
Osnova je pravilan izbor roditelja – neophodno je posedovati kompletnu matičnu evidenciju sa svim relevantnim podacima iz testova, kontrola proizvodnih sposobnosti, podatke o precima, srodnicima i potomcima;
Na osnovu toga se vrši procena priplodne vrednosti;
Primenjuje se kod gajenja svih rasa i vrsta domaćih životinja – najviše kod plemenitih rasa;
Zahteva strogu selekciju!!!

OSVEŽAVANJE KRVI

Varijanta prethodnog postupka
Podrazumeva upotrebu priplodnjaka u jednom zapatu koji potiču iz drugog ili drugih stada;
Najčešći razlozi koji iziskuju ovaj postupak su:
oslabljena otpornost,
slabije zdravlje,
promene u konstituciji, ili
smanjivanje nekih proizvodnih i reproduktivnih osobina (najčešće je to smanjivanje plodnosti);
Najčešći uzroci koji mogu dovesti do potrebe promene nasledne osnove su:
nepažljiva i nestručna primena odgajivanja u srodstvu,
primena jednostrane selekcije i prisustvo dugotrajno loših uslova,
slabljenje otpornosti i degeneracija osobina, itd.
NAJVAŽNIJE JE USTANOVITI UZROKE KOJI SU DOVELI DO NAVEDENIH PROMENA !!!

OSVEŽAVANJE KRVI NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJE U ZAPATIMA UVEŽENIH, VISOKO PLEMENITIH RASA KOJE SE U NOVIM USLOVIMA GAJENJA NISU ADAPTIRALE NA ODGOVARAJUĆI NAČIN.

Sa genetičkog gledišta, osvežavanje krvi predstavlja izmenu genetičke strukture neke populacije imigracijom gena, odnosno unošenjem sa strane.
Kao i svaka druga migracija gena i ova može da uzrokuje dugoročne i dalekosežne posledice.

LINIJSKO ODGAJIVANJE

Suština linijskog odgajivanja sastoji se u odabiranju životinja koje će poslužiti za formiranje linije.
Pre početka formiranja linija neophodno je:
Određivanje cilja,
Izbor rodonačelnika linije,
Izbor plotkinja,
Izbor priplodnjaka za produzetak linije,
Način grananja linije.
Svaka linija treba da se odlikuje tačno određenim osobinama koje su iznad proseka populacije ili drugih selekcionisanih i formiranih linija.
Formiranje linija i gajenje po linijama, može biti obavljeno kako parenjem životinja koje su u srodstvu, tako i onih koje međusobno nisu u srodstvu.

Varijabilnost(opada)>Muške linije(Proizvodne osobine)
Varijabilnost(raste)>Ženske linije(Reproduktivne osobine)


GAJENJE U ČISTOJ RASI ŽIVOTINJA U SRODSTVU

Složena vrsta gajenja;
Cilj je formiranje homozigotnih genotipova;
Podrazumeva parenje životinja koje su međusobno u užem srodstvu u poređenju sa prosekom njihove populacije ili rase – od parenja jedinki koje su u neznatnom srodstvu, do parenja onih koje su u veoma bliskom srodstvu (parenje oca i kćeri ili braće i sestara);
Kada se jedan predak nalazi u pedigreu bar jednom sa očeve ili majčine strane, posmatrano za šest generacija unazad, može se reći da je potomak odgajen u srodstvu;
Podaci za utvrđivanje porekla i srodstva dobijaju se iz matične evidencije;
Brže se ispoljavaju i loše i dobre osobine;

U praksi gajenje u srodstvu se izbegava zbog brojnih posledica (-):

“Inbreeding” depresija,
Ispoljavanje naslednih mana i anomalija,
Smanjenje proizvodnje i otpornosti,
Povećana osetljivost na faktore spoljašnje okoline,
Narušavanje osobina plodnosti,
Pojava konstitucijskih grešaka, itd.

Prednosti (+):

Povećanje homozigotnosti i uniformnosti osobina,
Smanjenje varijabilnosti unutar linija uz istovremeno povećanje između linija;
“Fiksiranje” osobina,
Potenciranje nasledne osnove nekog izuzetnog pretka,
Brže otkrivanje naslednih anomalija,
Brža konsolidacija stada, odnosno osobina u njemu, itd.
Strogo kontrolisani uslovi za primenu ovog postupka:
Ljudi,
Cilj i program primene, itd.

UKRŠTANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA - opšte napomene

Jedan od najznačajnijih zootehničkih postupaka;
Primenjuje se kod svih vrsta domaćih životinja;
Suština je da se pare životinje koje pripadaju različitim rasama ili linijama (ako su linije dovoljno daleke i međusobno različite);
Koristi se i za dobijanje proizvodnih genotipova, ali i za oplemenjivanje postojećih ili stvaranje novih.

OSNOVNI RAZLOG ZA PRIMENU UKRŠTANJA JESTE ISPOLJAVANJE HETEROZIS EFEKTA - životna snaga, hibridni vigor, itd.
Najčešće prednosti su:
povećana telesna masa,
intenzivniji prirast,
veća plodnosti,
jača (čvrsta) konstitucija,
bolje iskorišćavanje hrane,
poboljšan kvalitet proizvoda,
ispoljavanja veće životne sposobnosti potomstva.
Produkti koji se dobijaju ukrštanjem poseduju viši nivo ispoljenosti poželjnih osobina.
Ukrštanje kao metod gajenja najviše se primenjuje kod:
Živine,
Svinja itd.

USPEH UKRŠTANJA NAJVIŠE ZAVISI OD KARAKTERISTIKA OSOBINA KOJE SE ŽELE UNAPREDITI UKRŠTANJEM.
ISPOLJAVANJE HETEROZIS EFEKTA JE OBRNUTO PROPORCIONALNO KOEFICIJENTU HERITABILITETA ODREĐENE OSOBINE.

Reproduktivne osobine>h2 - nizak>H[%] - visok
Proizvodne osobine>h2 - srednji>H[%] - srednji

Ciljevi ukrštanja:
ISPOLJAVANJE HETEROZISA;
Unošenje nove nasledne osnove u jednu zatvorenu populaciju (porodica gajena u bliskom srodstvu, veći zapat ili rasa);
Kao osnova za stvaranje nove rase;
Proizvodnja životinja za tržište;
Formiranje i iskorišćavanje varijabilnosti kao posledice povećane heterozigotnosti;
U manjoj meri u cilju bržeg ispoljavanja osobina koje su u recesivnom obliku - npr. pojava atavizma;

Zajednička karakteristika za sve načine ukrštanja jeste formiranje F1 generacije.
P: AxB
F1: AB
posle ovoga rade se dalja ukrštanja ili prodaja.

Genetski efekat - u generaciji.
Dominantni i epistatični efekti.


KLASIFIKACIJA POSTUPAKA UKRŠTANJA:
1. Industrijsko ukrštanje
1.1. jednostruko
1.2. unakrsno ili naizmenično
1.3. rotaciono
2. Meliorativno
3. Pretapajuće
4. Kombinacijsko
5. Ukrštanje vrsta

 CILJ – dobijanje meleza za proizvodnju, ređe za priplod;)
 Koristi se u proizvodnji mesa (svinje, goveda), jaja, za rad (konji), i za mleko (goveda);
 Za priplod se ostavljaju samo plotkinje F1 generacije koje služe kao osnova za dalja ukrštanja;
 Sve osobine su najizraženije u F1 generaciji; parenjem plotkinja i priplodnjaka F1 generacije heterozis efekat se u narednoj generaciji SMANJUJE;
 Primenjuje se kod:
 Živine,
 Svinja,
 Ovaca,
 Goveda,
 Konja.
 U zavisnosti od broja generacija tokom kojih se obavlja ukrštanje, svi postupci industrijskog ukrštanja se dele na:

1. Jednokratno – jednostruko,
2. Naizmenično – unakrsno,
3. Rotaciono.

JEDNOKRATNO INDUSTRIJSKO UKRŠTANJE
 Najjednostavniji i najprostiji oblik industrijskog ukrštanja i ukrštanja uopšte;
 Sastoji se u tome da se plotkinje jedne rase pare sa priplodnjacima druge rase u cilju proizvodnje meleza koji će se svi koristiti za finalnu proizvodnju;
 Proizvodi se samo F1 generacija u cilju ispoljavanja jednokratnog (i veoma ispoljenog) heterozisa;
 Ovo ukrštanje se obavlja isključivo sa dve rase;

NAIZMENIČNO ili UNAKRSNO INDUSTRIJSKO UKRŠTANJE

 Ova varijanta ukrštanje se obavlja sa dve ili tri rase, uglavnom do proizvodnje DRUGE generacije potomaka;
Upotreba DVE rase –
povratno naizmenično ukrštanje.
P: Svl x Et, meleza ćemo zvati M
F1: M
P1: M x Svl ili Et
F2: B1
• Prva povratna (B1) generacija, jer su se za parenje koristili priplodnjaci jedne od početnih rasa;
• Dodatno se potencira heterozis ženskih grla.

Upotreba TRI rase –
klasično naizmenično ukrštanje.
P: Svl x Et
F1: M
P1: M x Ivl (Iranski visokoletač)
F2: Mivl - trorasni melez - samo za let nikako za dalji rad

ROTACIONO INDUSTRIJSKO UKRŠTANJE

 Ova varijanta industrijskog ukrštanja se obavlja sa 2, 3 ili 4 rase tokom više uzastopnih generacija;
 Obavlja se tako što se priplodnjaci različitih rasa (2, 3, ili 4) koriste u alternativnim generacijama;
 CILJ je da se stalno (iz generacije u generaciju) potencira ispoljavanje heterozisa;
 Nedostaci su:
 Isuviše velika raznorodnost – varijabilnost,
 Teško postizanje ujednačenosti osobina, itd.







MELIORATIVNO UKRŠTANJE

 Primenjuje se u cilju popravke jedne, ređe više osobina kod određene rase, uz očuvanje ostalih osobina koje ta rasa poseduje;
 Kod primitivnih ili prelaznih rasa u cilju brže popravke osobina;
 Najčešće traje dve do tri generacije ukrštanja;
 Neophodno je da se tačno definiše cilj ukrštanja, kao i vremenski okviri tokom kojih će se primenjivati postupak meliorativnog ukrštanja;
 Nakon završenog programa ukrštanja, dalje gajenje životinja poboljšanog genotipa obavlja se tzv. “parenjem između sebe” u cilju fiksiranja poboljšanih osobina;

 “DODAVANJE KAPI KRVI” - varijanta meliorativnog ukrštanja;
 CILJ - popravka samo jedne osobine;
 Skoro isključivo se koristi u konjarstvu i to za popravku temperamenta konja;
 Vrlo sličan jednostrukom industrijskom ukrštanju;
 Suštinka razlika je što se za dalji priplod koriste muška grla, a ne ženska;

PRETAPAJUĆE ili POTISKUJUĆE UKRŠTANJE

 CILJ - potpuno pretapanje jedne rase u drugu, uz zadržavanje osobina zdravlja i otpornosti;
 Upotreba priplodnjaka plemenite rase kroz niz uzastopnih generacija;
I faza
Izbor plotkinja primitivne ili prelazne rase za parenje;

II faza
Ukrštanje sa plemenitim priplodnjacima do V ili VI generacije;

III faza
Parenje između sebe.

 Bolji rezultati od uvoza nove rase;
 Pre početka ukrštanja potrebno je definisati CILJ i obezbediti USLOVE za dalje gajenje novoformiranih genotipova;
 Svaka nova generacija ukrštanja mora da bude praćena adekvatnim poboljšanjem uslova ishrane, smeštaja i nege;
 Izuzetno je važno da se za dalji priplod biraju najkvalitetnija ženska grla;


KOMBINACIJSKO UKRŠTANJE


 Najsloženiji oblik ukrštanja koji se primenjuje kod svih vrsta domaćih životinja;
 CILJ – stvaranje nove rase;
 Suština kombinacijskog ukrštanja je u parenju 2, 3 ili više rasa sa ciljem da se od dobijenog potomstva formira nova rasa;
 Prosto kombinacijsko ukrštanje (samo 2 rase) i složeno (koristi se više od 2 rase);
 Izbor životinja za priplod i stroga selekcija;

 Pre početka ukrštanja neophodno je:
 definisati standarde nove rase,
 obaviti izbor početnih rasa koje će se ukrštati,
 sačiniti plan ukrštanja,
 odrediti mesto za realizaciju, uslove i broj životinja,
 po potrebi obaviti i formiranje linija,
 izmena i korekcija programa tokom trajanja procesa u zavisnosti od novonastale situacije.

ODGAJIVAČKE PIRAMIDE

 Dva razloga za formiranje odgajivačke piramide:
1. Klasičnim postupcima dostignut je maksimum u ispoljavanju osobina,
2. Kada se želi postići brži genetski napredak u populaciji.
 Odgajivačka piramida predstavlja veoma složenu formu gajenja domaćih životinja;
 Osnovu piramide čine 3 dela, i to:
1. Nukleus zapat,
2. Umnožavajuće ili reprodukciono jato, i
3. Komercijalno jato.

sve pohvale od mene..vlado svaka cast