Fišeri su takođe poznati kao ''ljubavni papagaji'' o kojima je davne 1887.godine ostavio zabeleške sa svojih istraživanja ornitolog Reichow.
Ova vrsta papagaja, kao uostalom i svi papagaji iz porodice Agapornisa, naseljavaju Afrički kontinent, rasprostranjeni su u oblastima severne Tanzanije, oko jezera Viktorija, Keniji, a u manjim populacijama mogu se naći i u južnoj Ruandi i Burundiji, ali na nadmorskoj visini između 1100 i 2000m.Gnezde se na žbunastom drveću, nekim vrstama palmi i akacijama, međutim pojedine grupacije grade svoja gnezda i u predhodno iskopanim rupama u liticama gde formiraju hodnike i nastrešnice. Žive u jatima koja broje od 20 do 80 jedinki van sezone parenja i u tom periodu su prilično bučni. Sakupljaju se na kultivisanim područjima, odnosno na njivama zasađenim prosom, ovsom, suncokretom i kukuruzom, što im predstavlja osnovnu hranu.Tada jata broje i po nekoliko stotina jedinki, a hranu konzumiraju na zemlji. Nisu previše plašljivi, čak se može reći i da su dostupni. Skloni su migracijama u potrazi za hranom i u sezoni parenja pri čemu formiraju nomadske grupe sa karakterističnim brzim i direktno-pravolinijskim letom, pri čemu se oglašavaju zovom poput zvižduka i cvrkutanjem koje nije karakteristično kod njihovih srodnika, Rozenkolinsa.
Populacija Fišera nije ugrožena, ali se znatno smanjila u poslednje vreme zbog intenzivne trampe i prodaje, te se procenjuje da u prirodi sada egzistira oko 100000 jedinki što ukazuje da se mora povesti računa, kako u budućnosti ne bi dovodili u pitanje opstanak ove vrste.
fišer (u krupnom planu desno)
a sa leve strane maslinasti i rozenkolins fišer (levo) i rozenkolins (desno)
Veličina Fišera se ne razlikuje mnogo od njihovih srodnika, iznosi oko 15cm i spadaju u grupaciju kratkorepih papagaja. Dominantna boja je zelena, obrazi i vrat su narandžasto-crveni, zadnji deo glave i teme su boje rđe, grudi su narandžasto-žute, stomak i prednji deo su žućkasto-zeleni, trtični deo tela je svetlo plav, krila su plavo-zelena, što je i bija repa. Najizraženiji je predeo oko očiju, snažan crven kljun i sive noge. Ženka se vizuelno ne razlikuje od mužjaka, ni po koloritu, ni po veličini, jedino ornitolozi i odgajivači sa iskustvom mogu da ustanove pol putem prepipavanja karličnih kostiju i rastojanja karlice od grudne kosti koje je neznatno veće kod ženki.
U prirodi sezona parenja traje od suvog perioda u janearu i februaru, preko aprila, juna pa do jula.Tada se parovi izdvajaju i u već izdubljene duplje u drveću ili u tunelima iskopanim u liticama i ženka i mužjak unose ljuspice grančica praveći pri tom sferno gnezdo lavirintskog tipa sa dvostrukim otvorom u koje će ženka položiti 3-6 belih jaja veličine 23x17mm i na kojima će ležati narednih 20 dana, koliki je i period inkubacije, dok će se mladi po izleganju zadržati u gnezdu još 5 nedelja.
dva fišera u krupnom planu,
a iza njih plave personate i jedan fišer
okrenuti leđima, kao i jedna zelena (normal) personata
Hrane se semenjem prosa, ovsa suncokreta, kukuruza kokičara, sirkom, konopljom i svetlim semenom uz dodatak voća i povrća.Veliki su ljubitelji vode, pa im treba obezbediti posude za kupanje.Treba ih i kao kućne ljubimce držati u paru, jer su ''ljubavni papagaji'', a jedino tako ćemo se uveriti u njihovu privrženost i atraktivnost propraćenu srednje glasnom pesmom, bitno različitom od Rozenkolinsa, a veoma prijatnom za uho.
fišer
Genetskim radom došlo se do priličnog broja mutacija, tako da se i na našim prostorima mogu naći žuti, plavi, oliva, silver, pa čak i beli(albino) Fišeri. Ukrštanjem pojedinih mutacija stvorene su i druge varijacije u bojama, međutim, bez obzira na boju, reč je o veoma živahnom i prijatnom papagaju, kome kao kućnom ljubimcu ne treba veliki kavez, a s'obzirom na njegov vek od tridesetak godina, ako se u izboru odlučimo za Fišere, bićemo u prilici da svo svoje slobodno vreme stavimo u funkciju prijatnog odmora i druženja sa ovim malim pernatim lepotanima.
Tekst preuzet sa sajta http://www.parrotfactory.com gospodina Jakovljevica koji je jedan od najboljih uzgajivaca papagaja kod nas