- Dejan ::
Naslovna:
Malo je poslova u kojima se na uloženih 2.500,00 dinara za mesec dana može zaraditi 15.000,00 dinara, a upravo ovoliko novca donosi uzgoj japanskih prepelica.
Isplativost uzgoja prepelica ogleda se u malom utrošku hrane, jer prepelica pojede 2,7 kg koncentrata da bi snela oko 90 jaja, kaze vlasnik mini-farme ekonomista Nikola Draganić. Jaje na tržištu vredi od 6 do 7 dinara. Primera radi od jaja koja snese sto prepelica za mesec dana može se zaraditi i 15.000,00 dinara, dok se za njihovu ishranu utroši oko 2.500,00 dinara. Zarada se ostvaruje pošto se prvo uloži u opremu i matično jato japanskih prepelica.
Za početak uzgoja je potrebna dobro izolovana prostorija, kvezi, inkubator i kvalitetno matično jato. Ovaj posao se po Draganićevim rečima isplati za oko šest meseci, što naravno zavisi i od broja ptica.
Prepelice se gaje u kavezima u jatu od 2 mužjaka i 5 ženki, koje su veoma plodne i počinju da nose jaja 45-og dana života ako su hrana, temperatura i higijena dobri. Nose svaki dan godinu dana konstantno, posle čega nosivost opada. Kada dodje do toga iskoristi se njihovo meso. Đubrivo koje se takođe dobija, izuzetnog je kvaliteta i koristi se u hortikulturi.
Interes za gajenje prepelica sve više raste, za sada kao alternativna nekonvencionalna proizvodnja, ali u skoroj budućnosti sigurno će se i u našoj zemlji pojaviti i odredjen broj farmera kojima će to biti osnovna proizvodnja.
Karakteristike japanske prepelice:
Japanska prepelica (lat. Coturnix coturnix japonica), potiče iz istočne Azije. To su ptice selice koje se gnezde u Mandžuriji, Istočnoj Siberiji i Severnom Japanu , a prezimljavaju u Južnom Japanu, na Korejskom poluostrvu i u Južnoj Kini, mada se , naročito u poslednje vreme, sve više uzgajaju širom sveta.
Japanska ili, kako se još naziva, domaća prepelica i u svetu je najrasprostranjenija rasa prepelica. Pripada porodici Phasianidae, redu Galliformes. Porodica Phasianidae, obuhvata najdragocenije ptice na svetu, kao i čitav niz vrsti nenadmašene lepote, osim rajskih ptica. One obuhvataju oko 57 rodova i 170 vrsta. Veličina im varira od malog vrapca, do svuda poznatog pauna. Većina ima trup kao u kokoši sa dugim golim nogama i prstima , mužjaci skoro svih vrsta su raznobojni. Ova veoma raznovrsna i zanimljiva porodica, podeljena je na podporodicu Novog sveta i Starog sveta.
Vrste prepelica:
1. Kalifornijska prepelica ( Lophortyx californica)
2. Gambelova ili pustinjska prepelica ( Lophortyx gambeli)
3. Mirnova prepelica ( Curtanux monterumae)
4. Pegava prepelica ( Curtanux ocellatus)
5. Planinska prepelica ( Oreortyx pictus)
Japanska prepelica je pripitomljena pre 600 godina i držana je, najpre, po kućama kao ptica pevačica. Tek kasnije, kad je otkriven izvanredan ukus njenog mesa i jaja, stvorena je 1910. godine krupnija vrsta ovih pevačica, da bi pred Prvi svetski rat samo u nekim provincijama bilo gajeno preko 350 hiljada prepelica. Danas su vodeća područija okoline gradova Tojohaši i Tokio u kojima se godišnje proizvede po nekoliko desetina miliona jaja.
Stvorena dugogodišnjom selekcijom, postala je najmanja kokoš koja po svojim vrlo intenzivnim metabolitičkim procesima (kao retko koja životinjska vrsta), svojom otpornošću prema bolestima i proizvodnim svojstvima predstavlja pravo biološko čudo. Ona je, u stvari, najbolji proizvođač jaja a time i najekonomičniji pretvarač biljne hrane u životinjske proizvode visoke biološke vrednosti.
Uzgoj japanskih prepelica (za razmnožavanje, odgoj, tov i proizvodnju jaja) ne zahteva veliki prostor i utrošak hrane. Prepelice vrlo brzo rastu. Za prve tri nedelje one udesetostruče telesnu masu i rano polno stasaju. U nekim zemljama meso i jaja japanskih prepelica, naročito u Kini i Japanu, značajna su dopuna ishrane stanovništva belančevinama životinjskog porekla, jer su jeftina životna namirnica koja se u svako godišnje doba može naći u svežem stanju.
Japanske prepelice su male, bucmaste, repate ptice, koje su dobro adaptirane na različita staništa. Izuzev veličine tela domesticirana japanska prepelica je skoro identična sa divljom formom. Telesna masa mužjaka je oko 125 g, a koka 135 g. Noge su im slične, ali za 20% kraće od divlje, a zadržala je i divlji tip perja.
Ženke se karakterišu svetlo smeđim perjem sa crnim prugama na grlu i gornjem delu grudi. Mužjaci imaju rđasto mrko grlo i perje grudi. Imaju kloakalnu žlezdu, lukovičaste strukture na gornjoj ivici, koja luči beli penasti materijal. Ova jednostavna žlezda može se koristiti da se oceni reprodukciona sposobnost mužjaka. Prosečna masa jaja je 10 g, što je oko 8% od telesne mase prepelice nosilje. Kada se izlegu, mladi pilići imaju masu 6 do 7 g, mrke su boje, sa žutim prugama. Istraživanja su pokazala da sparivanje jednog mužjaka sa 2 ili 3 ženke, obezbeđuje dobru plodnost. Inkubacioni period za prepelice je 16 do 18 dana, u zavisnosti od soja i postupka inkubacije. Novo izleženi pilići prepelice su mali i vrlo osetljivi.
Farmsko gajenje:
Farmsko gajenje prepelica u svetu je relativno malo zastupljeno, iz razloga što veći deo ljudske populacije nema naviku da konzumira njihovo meso i jaja. Broj ovih ptica je u stalnom porastu, ali je njihovo držanje još uvek na niskom nivou, lišeno u većini slučajeva naučne i stručne pomoći. Popularizacija proizvoda prepelica utiče na njihovo omasovljenje i gajenje ovih ptica ima šanse da poprimi karakter industrijskog živinarstva. Farmsko gajenje prepelica je još uvek puno nepoznanica i nedorečenosti.
Nosivost
Kao što smo vec rekli ženke počinju da nose jaja 45-og dana života. One prosečno godišnje snesu 250 do 300 jaja. Od činilaca koji vidno utiču na nosivost najvažniji su: temperatura sredine u kojoj jedinka živi, svetlost i ishrana. Na nosivost najviše utiče temperatura sredine. Optimalna temperatura, na kojoj se drže prepelice, je oko 21oC. Međutim, temperatura može da varira od 14 do 35oC. a da se, pritom, nosivost održi u željenim granicama.
Inkubiranje-proizvodnja jednodnevnih prepelčića
Izvođenje prepeličića podmetanjem jaja pod kokoš koristi se samo za malu proizvodnju i, kako je već napomenuto, u slučaju nužde. S obzirom na to da kokoške rase bantam ispoljavaju instinkt za leženje čak 3 do 4 meseca, mogućno je taj period iskoristiti za veći obim izvođenja prepelčića. SLIKA
Za masovniju proizvodnju prepelica dolazi u obzir samo veštačko inkubiranje. U tu svrhu se koriste specijalni inkubatori za leženje jaja prepelica (horizontalni i vertikalni inkubatori), a i savremeni automatski inkubatori za piliće.
Pre ulaganja, temeljno se očisti unutrašnjost inkubatora i sama prostorija, dezinfikuje i gasira formaldehidskim parama (na 1m2 prostora koristi se 21ml 40% formalina, 17g kalijumpermanganata i 21ml vode; prostorija se mora zagrejati na 26-30oC. a samo gasiranje traje 12 časova). Po isteku vremena gasiranja, prostorija se otvori i dobro provetri najmanje 72 sata. Tokom inkubiranja, koje traje 17 dana, kontrolišu se temperatura, vlažnost i okretanje i vodi evidencija o tome. Normalna temperatura u inkubatoru je između 38,2-38,5oC.
Objekat za prepelice mora se graditi tako da im obezbede potpunu zaštitu, pruži punu udobnost i svetlosni stimulans primenom veštačkog svetla kada je to potrebno. Treba ga graditi adekvatno potrebama ptica, da je lak za održavanje, a u njemu oprema da je pravilno raspoređena. U gajenju prepelica moguće je ostvariti visok stepen mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa. U intenzivnom gajenju važan tehničko-tehnološki uslov je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti sa prozorima, ili bez njih. Veličina objekata za gajenje prepelica može biti različita, što zavisi od veličine jata. Prema tome, veličina objekata za smeštaj prepelica može da bude od nekoliko desetina m2 (20-50m2), pa do tipskih objekata od 500m2 korisne površine.
Smeštaj i objekti za uzgoj prepelica
Prilikom smeštaja mora se voditi računa da su prepelice vrlo živahne, plašljive i poludivlje ptice. Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). Ukoliko se gaje prepelice nosilje u kavezima onda se farme grade kao živinarnici za koke nosilje.
Životni prostor je veoma bitan preduslov za uspeh gajenja. Na 1m2 podnog prostora može se gajiti 80-100 ptica do uzrasta od 5 nedelja. U sistemu tova prepelica na 1 m2 gaji se 70-80 ptica. Za odrasle prepelice u kaveznom sistemu držanja dovoljno je da se obezbedi 1,25-1,45 cm2 po ptici. Odrasle prepelice uspešno će se proizvoditi u podnom sistemu gajenja ako imaju 130 cm2 prostora po ptici. Ukoliko se grade i ispusti poželjno je da se obezbedi minimalno 1m2 za 5-10 ptica. U zajedničkim boksovima nisu potrebna gnezda jer prepelice nose po prostirci. To je razlog da se prepelice više gaje u kavezima. Odrasloj prepelici treba obezbediti 1,25 do 2,5 cm prostora na hranilici. Za napajanje, ukoliko se koriste okrugle standardne pojilice od 3 l, dovoljna je jedna za 80 pilića. Za odrasle se mora ispoštovati normativ 0,6 cm prostora na pojilici po ptici. Odrasle prepelice lako se naviknu na pojilice i šolja pojilice. Jedna takva pojilica trebalo bi da se postavi za svakih 5 ptica.
Uslovi koji su potrebni za uzgoj prepelica
Potrebna temperatura u prvoj nedelji uzrasta prepelica treba da je oko 35 °C, a kasnije se svake nedelje smanjuje za 3,5 °C, sve dok pilići potpuno ne operjaju, a to je u uzrastu od 3-4 nedelje. Optimalna temperatura za nosilje je od 20 do 22 °C, a za brojlere 22 do 23 °C. Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće u rasponu od 60-75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali se mora obratiti pažnja da se izbegnu direktna promaja i hladnoća. Sistem ventilacije mora biti takav da se obezbedi 4-6 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase na sat. Svetlosni režim je takodje bitan za uspeh gajenja i treba da se prilagodi uzrastu ptica.
U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica: avijarni, podni i kavezni. Avijarni sistemi se obično koriste za odgoj i držanje egzotičnih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se drže ptice intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme, same ili u kombinaciji sa podnim sistemima.
Sastav jaja japanskih prepelica:
Kroz vekove se u istočnjačke literature proteže priča o korisnosti jaja japanske prepelice. Meso prepelice je u prošlosti bilo samo na kraljevskim trpezama. Danas gotovo da nema porodice u Japanu na čijem dnevnom jelovniku se ne nalaze ova jaja. Ona su veoma bogata vitaminima A, B1, B6, B12, C, D i E, gvožđem, fosforom, cinkom i važnim aminokiselinama. Po svojoj hranljivosti prepeličije jaje zamenjuj pet kokošijih sadrže biološki aktivne elemente, stimulante, veliki broj vitamina, minerala i osnovnih aminokiselina. U odnosu na kokošije jaje, imaju pet puta više fosfora, osam puta više gvožđa, šest puta više vitamina B1 i petnaest puta više ostalih vitamina. Jedno jaje daje 15,8 kalorija. Zbog toga imaju pozitivan fiziološki efekat na ljudski organizam, na krvni pritisak, krv, srce, jetru,stomak i mozak.
Masu jajeta japanskih prepelica čine: ljuska sa oko 13%, belance sa oko 54% i žumance oko 33% ukupne težine. U poređenju sa kokošijim, jaja prepelica su bogatija žumancetom i odnos belance: žumance je 62 : 38 u apsolutnoj masi. Aminokiseline iz proteinskih formacija u belancetu ili žumancetu su izvor belančevina velike svarljivosti i biološke vrednosti. Analizom belančevina iz jajeta japanske prepelice gajene poluintenzivno, utvrđeno je da se od aminokiselina nalazi više treonina, serina, glutaminske kiseline i glicina, ali i asparaginske kiseline, arginina i lizina nego u jajima kokoši, gajenih intenzivno. Razmatranjaem uloge navedenih aminokiselina (ali i vitamina, elemenata u tragovima i dopunskih esencijalnih sastojaka, određenih u tkivima japanske prepelice) u ishrani ljudi, pogotovo u ishrani gradskog stanovništva, mogu se bolje shvatiti i razumeti odnosi između ishrane i prometa hranljivih sastojaka u organizmu koji, posle duže upotrebe jaja prepelica u sirovom stanju, ostvaruje pozitivan zdravstveni efekat. Pošto je količina aminokiselina u belančevinama i bitan pokazatelj njihove biološke vrednosti, prema nalazima istraživča, može se s mnogo razloga očekivati da će jaja japanskih prepelica, u bliskoj budućnosti, biti značajan dodatak ne samo u ishrani već i u održavanju zdravlja ljudi.
Pored koristi i lekovitosti za nabrojane organe, mora se posebno naglasiti da su jaja i meso japanske prepelice vrlo korisni:
- za decu u razvoju
- kao korisna hrana za dijetalce
- za regulaciju i podmlađivanje organizma
- za rekovalescente
- za atletičare
- za osobe koje se oporavljaju od bolesti...
Jaje japanske prepelice sadrži:
- 74% voda
- 13% belančevine
- 11.2% masti
- 1.1% minerala, od toga 0.5% kalijuma
- 2.2% fosfora
- 3.2% gvožđa
- skalu vitamina A1, B6 i naročito važne enzime
Energetska vrednost: 15.8 kalorija
Uputstvo za upotrebu jaja japanskih prepelica:
Sumirane na jednom mestu, bolesti koje se mogu lečiti, kao i broj svežih jaja potrebnih za jednu kuru je sledeći:
Vrsta bolesti: kom. jaja:
Regulisanje krvne slike 60
Migrena 240
Otklanjanje napetosti, neuroze 60
Tuberkuloza 240
Regulisanje probave 120
Malokrvnost 240
čir u stomaku 120
Srčane tegobe 240
Bolesti jetre 180
Nervno rastrojstvo 240
Prolepšavanje tena 180
Postoperativno 240
Otklanjanje holesterola 240
Bronhitis 240
Regulisanje šećera 240
Teži oblik astme 1080
Arterioskleroza 240
Preventivno zdravi - dnevno 1-2
Za navedene bolesti, jaja se uzimaju u sirovom stanju. Prva tri dana se
uzimaju po tri jaja, a kasnije po 5, što znači da kura od 120 komada traje
26 dana, a kura od 240 komada 49 dana. Deci ispod 10 godina davati po 4
jaja na dan, deci mladjoj od 5 godina po 3 jaja, a deci mladjoj od 3
godine, po 2 jaja dnevno.
Jaja se konzumiraju odjednom i to ujutro na prazan stomak. Mora da prođe najmanje pola sata do uzimanja neke druge hrane. Od jaja se može pripremiti vrsta koktela da bi ga bolesnici lakše konzumirali. Mogu se uzeti nezaslađena ili zasladiti šecerom ili medom. Mogu se umutiti kako
bi se dobila pena (ručno ili mikserom). U jaje se može, po želji, dodati sok od višnje, limunova kora, nastrugana jabuka, vanila, cimet, mlevena kafa, kakao itd. Prilikom pripreme, važno je da budu u sirovom stanju i da se upotrebi žumance i belance.
Bolesnici koji boluju od šecerne bolesti, razume se, moraju izbegavati zaslađivanje. Bolesnici koji imaju osetljivu žuč na jaja trebalo bi da počnu sa jednim jajetom dnevno, pa postepeno povećavati do 4 jaja dnevno i tako zavrse kuru. To neće imati posledice na ishod lečenja, jedino što će kura trajati duze.. Ukoliko žuč ne dozvoljava upotrebu jaja, odustati.
Dva meseca posle završetka kure, ako se za to ukaže potreba, kura se može na isti način ponoviti, a preporučljivo je, bar prve dve godine, uzeti dve kure, s tim da ne prođe više od šest meseci izmedju prve dve kure.
Jaja se mogu koristiti i ako se uzimju drugi lekovi, izuzev u slučaju ako se koriste lekovi uz čiju primenu lekar zabranjuje korišćenje belančevina (meso, mleko, jaja...).
Jaja čuvati u zatvorenim kartonskim kutijama u frižideru na temperaturi od +1 do +4 stepena oC. Tako čuvana jaja imaju rok upotrebe u sirovom stanju 60 dana, a i posle tog roka se mogu upotrebljavati, ali samo kuvana ili pečena.
Sa sigurnošću se zna da su samo oplođena jaja lekovita. Od ovog uzgajivača imate sve garancije da su jaja sveža i da se poštuju najviši standardi kvaliteta proizvodnje prepeličijih jaja.
NAPOMENA: Jaja japanskih prepelica nisu čudotvoran lek koji će izlečiti svaku bolest, ali je sasvim sigurno da uzimanje jaja neće štetiti organizmu, već naprotiv, može mu samo pomoći.
Preuzeto sa sajta:
www.farma-draganic.com30jaja/200din 
Čet Mar 18, 2010 11:52 pm
